SREĆNI PRAZNICI

Da ih ne nabrajam sve redom, Želim vam puno sreće, lepih trenutaka, radosti, zdravlja, putovanja, ljubavi...

Ja se upravo spremam da krenem u BG na doček.
Lep provod želim svima i vidimo se u Novoj 2008. godini!

Ljubim!

Pisma čitalaca... by Ž

Evo mene opet u blogerskom svetu. Konačno sam rešio problem sa kompom i nakačio se na net. Još davno sam vam svima ponudio da se iskažete i jedino je Ž odgovorila. Ovako ona vidi mene, a uglavnom i ja sam sebe. Naročitotamo kad me ono silno hvali... A i naslov je više nego odgovarajući!

Dugujem veliko izvinjenje Ž što je toliko čekala da se ovaj tekst pročita i objavi, pa ću je za vikend odvesti negde na piće u Loznaji. Ma, da, znam gde je najjeftinije...

Obećanje ispunjeno

" Blogmaster Igorigo

Igor Jovanović, čovek velikih mogućnosti i malih ambicija.
Pravednik i ispovednik. Altruista i hedonista. Kultura i turbo folk u istoj osobi. Verovali ili ne!

Upoznali smo se jednog lepog septembarskog dana u rodnoj nam Loznici. I od tog dana naše druženje teče bez nekih većih trzavica. Sem nekoliko žustrih rasprava koje su prešle u lakše tuče, bez većih posledica po njega.
On je i džentlmen. DA,DA! On te lepo propusti da npr. prva uđeš u kafić ili te smesti da sedneš na prazno mesto u krcatom autobusu, ali te uvek pritom počasti sa : "Ajd ulazi šta čekaš " , zatim: "Što me nervirate vi žene" ili pak moje omiljeno "Ajd sedi krmačo !"

Dobar prijatelj, savetnik i koncentrisan slušalac (osim kad je pripit), s tim što retko govori o tome šta njega muči. To neke osobe iskorišćavaju krajnje podlo i smaraju ga svojim pričama(ja ne naravno). Iako je u poslednje vreme manje tolerantan, valjda zagorelost.

Devojka iz snova: i dalje mislim da je najbolje da to bude gastarbajterka. ŠALA!!!
Evropski orjentisana, zabavna i vedra osoba. Sve ostalo je manje bitno. Neće joj ništa faliti, sigurna sam.
Fascinira me i njegova pažnja prema Jeleninoj deci (a verovatno ih nalupa kad god stigne).

Želja: da živi u Beogradu (iako pokazuje malograđanski mentalitet mnogo bolje se snalazi u metropoli.

Ž "

A sada, vasih pet minuta!

Gledam ovog Velikog bratai vidim svi ovi likovi imaju svoje fanove! I pevaci ih imaju! I glumci! I sportisti! I Milka Canic ima svoj fan klub!

A ja, ja imam vas, verne posetioce mog bloga i drage mi prijatelje! Zato resih da vas predstavim blogerskom svetu i medjusobno upoznam. Pa da krenemo redom. Zapravo i bez nekog reda!

Sneska: Dosla je u Bg iz sela Asanje kod Kupinova (pozdrav za Mikija!) radi skolovanja. Nije ni slutila da ce u tome uspeti, ali platila je visoku cenu uspeha: morala se odreci svog sna da postane klosar i alkoholicar. Ovo drugo jos nekako i moze da postigne, ali klosar nikad biti nece.
Srecom, napravila je dobar izbor zanimanja. Sneska je postala novinar tako da joj klosarenje i alkoholizam stoje u opisu posla!
(obrati paznju na fotografiju! *slikano u Peri Zderi)
Sneska je od nedavno stalni clan redakcije nase ugledne novinske agencije. Cestitamo!
Zivi u divljem braku, al bar nije sponzorusa (ko se pronadje neka se javi u komentaru)!

NAPOMENA: Nije dosla u Beograd da bi se udala, al je strefilo!

Dzej LO: Dosla je iz Panceva u Beograd da udahne svez vazduh i da se uda. Siguran sam da nije ni slutila da ce srecu naci u jednoj maloj varosi kraj Drine (citaj Mali Zvornik).
Pocela je kao odlican student i talentovan mladi novinar. Oprobala se u raznim zanrovima novinarstva, a oprobali su i nju na raznim poslovima. Eeee, lakse malo sa komentarima, nisam mislio nista tako nepristojo!
Jos uvek studira, radi nesto negde i zivi na Autokomandi, tj. bar se nadam jer mi se svidjao pogled sa njene terase (vec sam to pominjao ranije).
E, da! I ona je Blogerka, mada je trenutno u stvaralackoj krizi!
NAPOMENA: Ona je dobila sliku na kojoj je lepa jer ste vec imali priliku da upoznate i njeno drugo lice!

Ž: Kad covek razmisli, i ona je dosla iz Lozane u prestonicu da bi se UDALA. U medjuvremenu je zavrsila fakultet, dobila posao, razmislja o kreditu za stan... OK, OK, ovo sam izmislio, al siguran sam da ne bi imala nista protiv stancica.
SAVET: Banke imaju zelenaske kamate, udaj se za nekog ko vec ima stan (odvojeno od roditelja) i tako resi oba problema!
Ž radi u sluzbi za zaposljavanje i poznata je medju strankama kao Draga Saveta. Vazi za beskompromisnu i nepotkupljivu sto slika najbolje potvrdjuje! Naravno, spremna je da izadje u susret svakome kad zatreba.
NAPOMENA: Cokolade i kafu ostaviti na recepciji, a novac uplatiti na devizni racun kod jedne banke na Kipru!

Gospodja Ah: Da li vam je ovo lice poznato? Naravno da jeste! Gospodja Ah je jedno od najslikanijih lica iz hola Narodne skupstine Srbije. Bez dileme i najprijatnije lice tamo!
Ona je ugledni novinar nacionalne novinske agencije. Veoma je tolerantna, ali kolege iz konkurentske firme jednostavno ne moze da svari!
Naravno, nisam zaboravio, ona je u BG dosla iz Zrenjanina kako bi pronasla srecu u zivotu (citaj muza). Posle prolazne opsednutosti (policijskom) uniformom, povukla je mudar potez i uvalila se na gajbu kod Gospodina Ah i trenutno se bavi unutrasnjom dekoracijom ljubavnog gnezda koje je svila u Borci. NAPOMENA: Za one koji nisu shvatili, ona je ta koja je prozvana u tekstu o Sneski
U slobodno vreme najvise voli da pije kafu sa komsijama, da se druzi sa porodicom Ah i da vozi Baku Ah u kupovinu u neki od velikih marketa kraj Pancevackog mosta.
Trenutno ima jedan cilj u zivotu: da rodi Bebu Ah (pozeljno je da bude musko, bar za pocetak)!

Dr Molder: Evo jednog muskog koji se za ovaj post kvalifikovao u poslednjem momentu. Covek od pocetka ima problem sa ostavljanjem komentara, ali se cini da je konacno savladao tu tehniku. Toliko je vezbao da je ostavio isti komentar 3-4 puta.
Molder je dosao u nas glavni grad iz Loznice da uci za doktora, a onda se uhvatio loseg (citaj zenskog) drustva. Ipak, uspeva da se odrzi na odabranoj stazi iako cesto podlegne iskusenju i upadne u greh.
Ne, on nije dosao u BG da bi se udao, ali verujem da ne bi odbio takvu ponudu.

I dalje uci svoje nauke, u srecnoj je vezi sa Dr Skali iz Kleka kraj Zrenjanina i izlazi po fensi mestima. Mozete ga videti u gradu iskljucivo na mestima koja posecuju iskvarcovane lutkice sa peglanim kosama.
Da li ce zavrsiti u Banatu, Loznici ili Beogradu jos se ne moze reci!
The truth is out there!

Prva ocena

Hehehehe. Danas smo imali proveru stecenih znanja i vestina na ovom kursu koji vam pomenuh. Bilo je to prvi ispit posle duzeg vremena. Jedan test, kukuuu, bas tezak i usmeni deo ispita. Ne zezam se, ljudi, al stvarno ajd' mi vi recite koji su izvori stetnog jonizujuceg zracenja? Ili kako se vrsi preventivna zastita domacih zivotinja? Hehehe.
Ali, bilo je zanimljivo jer niko nije nista znao tako da je prepisivanje bilo beskorisno. Verovali ili ne, najvise se potresla Bosa, jedna od profesorica koja nas je sve vreme upozoravala da ne "prepisujemo pogresno"! Pitate se zasto?! Pa, zato sto joj je bilo mnogo teze da ispravlja nase pogresne testove!
Rezultate testa jos ne znamo, ali sudeci po Bosinoj zelji da budemo uspesni, ne sumnjam da ce sve biti u redu. Na usmenom i prakticnom delu sam, baj d vej, dobio 4. Nije lose, a?
Konacno mi je krenulo, kako tako! Nadam se da ce me drzati jos toliko da se bacim na ucenje i polozim i ispit na faksu!
Od sutra pocinje deo o prvoj pomoci i jos jedan test iz te oblasti!
U poverenju, nadam se da necu biti bas previse uspesan jer ne bih bas bio najsrecniji ako me regrutuju u neku jedinicu za civilnu zastitu kasnije.
DRZITE MI PESNICE!

Ponovo u skolskoj klupi

Proslo je vec... hmmm, ne mogu ni da se setim koliko vec od kada sam poslednji put bio u skolskoj klupi. Bilo je to na fakultetu valjda, ali sad mi se cini da to tada i nije tesko bilo.
Eto, sad se neko u Srbiji dosetio da postoji i ova moja "civilna vojska", pa resio da joj da neki dodatni kvalitet. Zato su posle tri godine dosli na ideju da ponovo organizuju obuku iz civilne zastite. Nije da ja ne smatram do to nije korisno, da civilna sluzba treba da ima i svoju drustvenu svrhu i korist, samo ne mogu a da se ne zapitam: "Otkud bas sada?". No, tom temom ne zelim da se sada bavim, jer vec sam se navikao da se kod nas sve radi u poslednji cas, neplanirano i polovicno.
Od prosle sedmice za nas tridesetak u Loznici organizovana je ta nastava. I tako ti ja ustajem u 7 ujutro, pa torbu na rame i u skolu. Znam da ce vama koji radite biti smesno sto se ja, najveca lenstina od svih, nesto kao zalim. Ali, nekoliko sati na neudobnim stolicama, hvatanje beleski na kolenima, smaranje na predavanjima... stvarno nisu zabava kakvu bih pozeleo u ovom trenutku. Nego, kad malo razmislim, mislim da mi je ovo kazna sto nisam na vreme obavio sve.
Naravno, nije sve tako crno. Cak naprotiv. Eto, u petak smo umali obuku iz protivpozarne zastite u vatrogasnom domu i tamo videli, ali i isprobali svakojake spravice, aparate, creva, kola i ostalu opremu koju koriste vatrogasci. Sve sem one sipke koja, verovali ili ne, zaista postoji. Ne, ne, devojke, nije to ta sipka na koju mislite, mada lici na nju; ovu koriste vatrogasci da se niz nju sposte iz spavaonice do garaze.
Sad nastavljamo dalje sa obukom: ABH zastita, polpave, zemljotresi... zatim ratovi i slicne nesrece... a potom i prva pomoc. Naravno na kraju, kao i u pravoj skoli sledi test.
Drzite nam svima palceve!

Vojnicki piknik

Ovako je sve pocelo...
Postuj sefa svoga!

Vec duze vreme Branko, jedan od mojih kolega vojnika nas zove na rostilj, klopu, druzenje... Vec kad smo poceli da ga zezamo kako on to samo prica, a nista i da uradi po tom pitanju, on predlozi ni manje ni vise vec da pecemo prase.

VIP gost piknika

Vukov sabor nam je dao ideju da to bude bas u Trsicu. Konacno se dogovorismo da to bude u petak. Rano ujutru Branko je "sredio" siroto prase, negde oko 10 smo i mi ostali, Marko, Zeljko i ja dosli po njega, zatim svratili u market i kupili sve sto nam je trebalo.

U Trsicu smo odabrali lepo mestasce za vatru, blizu vode i stola. Posle gotovo sat vremena priprema i vatra je zalozena, a posle gotovo 4 sata prase spremno i servirano...

Seci, seci jer...... neko je jako gladan!

Bilo je to dobra klopa svakako, ali i super zezanje, malo fudbala, puno zabave...
Ma, sta da vam dalje pricam kad bolje vidite na slikama.

Posle jela malo rekreacije ne moze da skodi

Predsaborski dani u Loznici

"Ја сам се у Србији родио и узрастао, и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије ни љепшега места од Тршића."

Vuk Stefanovic Karadzic

Ove nedelje zeleo bih da moj blog bude posvecen upravo Saboru, Vuku, Loznici, Loznicanima, te nasem odnosu jednih prema drugima, prema velikanima, kulturi, tradiciji, buducnosti...

Danas su podizanjem saborske zastave zvanicno otvoreni predsaborski dani u Loznici. Nekada, i ja se toga pomalo secam, nedelja pred Malu Gospojinu je bila najsvecanija u Loznici. Svi su znali sta se desava, Vuk je bio prisutan svugde, a svecanosti su se odvijale i u okolini, u Beogradu, ali i sirom Srbije. Bilo je to vreme kada smo znali da prepoznamo prave vrednosti i velicine i kada je kultura i kulturno nasledje uzivalo malo vise respekta. Danas se o kulturi mnogo prica, ali je sve manje vidimo.

Danas je otvoren Sabor, a da za to jedva da poneki gradjanin Loznice za to zna. Drugde, siguran sam da je jos gore. Vukov sabor je nasa najstarija kulturna manifestacija. Za 75 godina odrzana su 73 Sabora. Samo je za vreme rata 1941. i 1944. tradicija prekidana. Te 1933. narod Jadra se skupio i obnovio Vukovu kucu i odrzan je povodom toga prvi Sabor. Dakle, nije niko Sabor izmislio, on je rodjen kao izraz zelje naroda da svome zemljaku ukaze cast i postovanje. Pa pitam se gde je to postovanje nestalo do danas? Zar pada u zaborav pred nekim novim “velicinama” u cije ime se slavi?

Ne mogu a da ne iskazem svoj prezir prema svim onim “narodnim” ministrima i premijerima ove nase Srbije koji bi pre pare dali na trubu i pecenje nego za jednu kulturno svetkovinu. Nasa najstarija kulturna i narodna svetkovina grca vec vise od decenije u finansijskim problemima, ostavljena kao veliki teret opstine i same u nezavidnoj situaciji zbog velikih ekonomskih problema.
Ne mogu a da prezir ne uputim i svim onim predsednicima opstine i lokalnim mizerijama koji iz kompleksa od sopstvenog jada nisu spremni da boljima od sebe dozvole da makar pokusaju da nesto promene. Veliki privrednici, lokalni mocnici, korumpirana elita Loznice u groznici za novcem nema vise obzira ni za sta sem za pare, slavu i TV kamere.
Zasluzuju svi da budu prokazani i izvrgnuti na stub srama. Samo, zalud i to kad takvi nemaju obraza ni stida.

Mozemo bolje, siguran sam!

Pocinje Vukov sabor u Trsicu

Podizanjem saborske zastave i Himnom Vuku Stevana Mokranjca, u Tršiću, na letnjoj pozornici kraj Žeravije, biće održana 16. septembra završna manifestacija ovogodišnjeg 73. sabora, posvećena tom velikanu srpske srpske pismenosti, kulture i duhovnosti.

Ovo nam je potvrđeno u Centru za kulturu "Vuk Karadžić" u Loznici. Čast da održi saborsku besedu ove godine pripala je književniku Miru Vuksanoviću. "Uvo Vukovog jezika", naziv je scenskog dela Nebojše Dugalića, koje je centralno događanje ovogodišnjih svetkovina Vuku Karadžiću u čast.

Svečanosti, inače po tradiciji, počinju u Loznici, u Vukovom Domu kulture, izložbom "Niš kroz istoriju i vreme" Ljiljane Đurović i Istorijskog arhiva u Nišu. "Srpsko-bečki program - muzika Vukovog vremena, u izvođenju akademskog hora i kamernog orkestra Studentskog kulturnog centra Univerziteta u Nišu, samo je jedan od mnoštva programa ovogodišnjeg Vukovog sabora. Ovogodišnji 73. sabor će otvoriti Ivana Stefanović, državni sekretar Ministarstva kulture Republike Srbije. Najavljene su i besede Radana Vila Stanišljevića, zadužbinara Vukove zadužbine, ogranka Gradiška u RS. Zboriće na početku saborovanja i Dragoslav Ćirković, predsednik opštine Medijana iz Niša.

U Muzeju Jadra biće otvorena nova postavka te ustanove pod naslovom "Baština". Pripremljeno je muzičko-poetsko veče povodom 175 godina od rođenja Đure Jakšića. Programi će se narednih dana smenjivati u Loznici, Beogradu, Tršiću i Tronoši. U Vukov kraj stići će i Narodno pozorište RS iz Banjaluke sa predstavom "Jazavac pred sudom", u režiji Pavla Lazića.

Saborsko svetkovanja biće i prilika da se progovori o Vuku između stvarnosti i stereotipa. Na tom skupu pod nazivom "Mit i stvarnost" najavljeno je učešće dr Miroslava Jovanovića, dr Mila Lompara, dr Slobodana Naumovića, dr Sava Damjanova, dr Radoslava Erakovića, magistra Aleksandra Milanovića, moderatora Gojka Božovića. Pokrovitelji ovogodišnjeg Sabora su ministarstva kulture, prosvete i nauke u Vladi Republike Srbije.

*tekst V. Mitrica, novinara Vecernjih Novosti

Brrrrrrrr....

Joj, ljudi, sto je meni zima!!!
Ne znam sta se to desilo sa divnim, vrelim letom koje smo imali, pa je tako iznenada otperjalo.

Eh, kad se samo setim kako sam uzivao na onih 40+ stepeni... Znam da se necete sloziti sa mnom, ali ja ipak vise volim te tropske, "nenormalne" temperature, nego ove "normalne", jesenje, malo preuranjene ovog puta. Kisa pada, nigde ne mozes da mrdnes iz kuce... Ako negde i krenes, kisobran ti ne vredi mnogo jer duva vetar, svuda su bare... Ako si dovoljno pazljiv, a jos vise srecan nece te poprskati nemarni vozac na pesackom prelazu... Pa, onda hladnoooo, joj sto se ja smrznem svako vece. A ne uzimam zimsku posteljinu, jer se jos nesto nadam da nije kraj letu.

Eh, kad se samo setim kako sam se patio ovog leta, kako je bilo pakleno, kako ni sladoled, ni ledeni sokovi, ni ventilatori, bogami ni Drina nisu uspevali da rashlade... Eh, ne znam za vas, al patio bih se ja tako jos malo.

Evo sad odoh na terasu da popusim cigaretu. Ma, koji vrag je i palim, kad vec sada znam da cu je ugasiti na pola i otrcati pod cebe da se grejem?!

Eh, leto, leto... Vratilo se dabogda!

Beograde, Beograde... Part II

Kraj prethodne posete - zajednicko putovanje do Loznice, tj. Malog Zvornika

Ubrzo posle prve usledi i moja druga poseta prestonici. Za razliku od prethodne koja je bila iznenadna, ova je planirana unapred. Cilj joj je bio odlazak na fakultet (onaj deo oko polaganja ispita je davno odbacen), ali fakultet jedva da i videh.

Ovo me je Dzej Lo uslikala kao dokaz da sam bio u BGDu

Puno trcanja po gradu, sretni se sa ovim, pa sa onim, idi tamo, kupi ovo, vidi ono... Naravno, dobio sam zulj na stopal, a opet se nisam sa svima video niti bas sve uradio. No, dobro, pet dana je ipak malo.

Dosta vremena sam proveo sa Dzej Lo, naravno. Jeli smo u Meku i In Shopu odlican peceni krompir, pili uglavnom Fantu, kupovali meni torbu i po parfimerijam, zezali se po gradu... Ponovo smo pogledali i izlozbu na Kalemegdanu...

Izlozba fotografija, Kalemegdan

Ma, slike vam govore sve, pa prosudite.

E, da, da ne zaboravim! Probajte McItalia sendvic, odlican je!

Nekad bio McItalia
Nek posle neko meni kaze da sam svinja!

Beograde, Beograde...

Poslednjih sedam godina proveo sam u Beogradu, a onda se vratio u Loznicu zbog vojske. Bilo je to pomalo neocekivano, ali ipak mislim ispravno u tom trenutku. Odlazeci mislio sam da nece proci mnogo i da cu vrlo brzo ponovo doci. Nedelja za nedeljom, proslo ih je deset celih. To je najduzi period koji sam proveo van Beograda.

I kao sto iznenada odoh, tako se iznenada i pojavih u BGu ovog vikenda.

Razlog zasto sam bas sada dosao bio je Nils, drug Nemac, koji studira srpski i koji je dosao na odmor kod nas. Upoznao sam ga prosle godine kada je dolazio u BG i ostali smo u kontaktu, tako da nisam mogao da propustim priliku da se sretnemo ponovo. Razlog i izgovor da se pojavim u prestonici...

Da krenem redom!

I kao sto moj put bi neplaniran, tako se i nastavi. Neplanirano se ne videh sa Snezanom, ovde poznatijom kao Sneska, jer je gospodicna otisla na more bas to popodne. Cicija, nije mi ni poruku poslala da mi kaze da je menjala plan, a kolika je skrtica videcete jer cemo na njen komentar cekati sve dok se ne vrati na posao jer tamo ima besplatan net. Da se kladimo, a?!

Lepa neplanirana stvar koja mi se desi odmah po dolasku je poseta nasoj najboljoj, najvecoj, najbrzoj i najprofesionalnijoj novinskoj agenciji - TANJUG. Sve ove hvale jer u njoj radi Sonja, alijas Gospodja Ah. To se pokazalo kao srecna okolnost, jer sam na izvoristu cuo sve najvaznije novosti, naravno od dezurne novinarke. Kratko se zadrzah, a onda odjurih do moje domacice za ovaj vikend, drage Dzej Lo, ranije poznate kao Jelena, koja me je nestrpljivo cekala. Bila je toliko nestrpljiva da je bez mene pojela ceo rucak koji je spremila.

A sa njom uvek neki blam!

Nazovem ti je ja iz gradskog busa da pitam za adresu, ugledam je kroz prozor busa i pocnem da masem, a onda se citav autobus okrene i pocne da gleda u njenu terasu. Tako svi saznasmo gde ona stanuje. Ne bi niko to ni zapamtilo da ona nije stajala na terasi u nekom mini sortsu, za koji sam ja i dalje ubedjen da su gace sto ona porice. Ma, ako ne verujete provozajte se 31, sacnite je, pa mi kazite ko je u pravu.

Posle dogovora za izlazak, ja odoh da se vidim sa Svabom i njegovim kolegom Stanislavom, Rusom koji zivi u Nemackoj i uci srpski. Polse 2-3 sata stize i Dzej Lo, taman toliko joj je trrebalo da se spremi za grad. Gde bismo, kud bismo, pored BeerFesta mi se zaputismo na reku kako bismo udovoljili zelji gostiju da vide i splavove.

Izbor pade na Otard na koji smo mogli uci bez rezervacije. E, ljudi moji! To je uvek bio splav nize kategorije u odnosu na susedne, ali ono sto smo videli i culi tamo je zapravo mnogo gore od toga. Nasi gosti, srecom ne znajuci za bolje bili su zadovoljni. Nejlepsi deo te veceri bilo je zapravo zezanje i prica na terasi splava, kraj samog Dunava te tople avgustovske noci.

Sutradan smo Jelena i ja komentarisali i ustanovili da se nista nije mnogo promenilo. Samo smo mi ostarili i valjda sazreli, tako da sada znamo sta nam prija i sta znaci dobar provod.

Zaustavicu se ovde, a elaborat o ruiniranom drustva, izopacenim vrednosti i posrnulim ljudima sacuvati za neku drugu pricu. Ovu zelim da sacuvam cistu i pozitivnu kako sam se i ja osecao.

Krajem meseca eto mene ponovo u Beogradu.

Kako da znate da ste smrsali?

Da li ste nekada drzali dijetu? Da li ste se pitali da li mrsavite ili ne i kako ste to proveravali? Ja nudim jedan novi nacin, originalan i pouzdan!

U mom komsiluku zivi Tanja, starija zena poznata u kraju jer je jako debela, cesto dosadna i jer uvek zna sve o svima. Nije ona, sirota krive, jednostavno uvek se zadesi da vidi ili cuje nesto novo, a kako dobro pamti, vremenom je postala prava baza podataka...

Tanja voli da se hvali svojim dostignucima i neretko bas u pokusaju da se pokaze pametnom, ona ispadne jos smesnija. Tako vam sada ja prepricavam jednu anegdotu koju sam cuo od majke.

Pre nekoliko dana ode moja mama u lokalni frizerski salon da vidi ima li mesta i da se dogovori kada da dodje. Ovakvi saloni su idealna mesta za sakupljanja i plasiranje traceva, pa je naravno i nasa komsinica Tanja redovni gost, naglasavam, redovni gost, ne musterija. Pre nego sto je mama uspela i da se obrati frizerki, komsinica Tanja se oglasi:

"Komsinice", rece mojoj majci, " primecijes li da sam smrsala?"

Na njenih 120-130kg zaista nije lako primetiti promenu, pa mama neubedljivo odgovori:

"Ako, Tanja, dobro ti je to!"

Nezadovoljna reakcijom, a u zelji da opravda svoju tvrdnju, Tanja svima u salonu objasni kako je to primetila.

"Spada mi zubna proteza sa vilice!"

...

Secate li se metode pevacice Maje Nikolic, koja je tvrdila da su joj grudi porasle od dijete? Ova metoda, iako potvrdjena na Majinom primeru, ali ne i naucno ostaje vam kao jedna od opcija. Ukoliko jos uvek imate svoje originalne zube, ne preostaje vam nista drugo nego da se drzite tradicionalnih i manje pouzdanih metoda, poput vage ili velicine odece koju nosite...

Evropa igra - Europe dances

Prošle nedelje u Loznici je održan jedan lep i zanimljiv festival folklora.

Festivalska pozornica

Već nekoliko godina u Loznici se održava festival folklora "Evropa igra". Iako ne veliki po obimu i broju učesnika, od samog početka festival je privukao pažnju Lozničana. Nastupi folklornih grupa se održavaju na otvorenoj pozornici u Loznici i Banji Koviljači, a vesele pesme, šarene nošnje i vešto izvedene folklorne koreografije privlače pažnju posmatrača i prolaznika.

Bugarski ansambl

Ove godine pored domaćina KUD "Karadžić" učestvovali su ansambli iz Srbije, Republike Srpske, Bugarske, Grčke i Turske... Ja sam neke nastupe video i dopali su mi se. Lepo je čuti zvuke drugih kultura, videti njihove običaje, čuti strane jezike u svome gradu.

Domaći

Ja sam video nekoliko nastupa na završnom koncertu. Zvuci Balkana su mi baš prijali, možda i zato jer su sličnosti velike: od Turaka misliš da su Grci, od Bugara Turci i tako u krug... Jako volim tu balkansku mešavinu kultura koja krije ogromno bogatstvo vekovima stvarano.

Turska grupa

Svaki put kad vidim neki folklorni ansambl ili upoznam nekoga ko se time bavi pokajem se što i ja nisam igrao folklor. Druženje, putovanja, nastupi... sve to je jako lepo, a mladima retko šta sve to skupa može prižiti.

O mojim neostvarenim željama mogao bih nadugo. Ostaviću to za drugi tekst.
Ili možda za čitav novi blog!

Lenjost, prokleta lenjost!

Najpre moram da se izvinim svim svojim VERNIM čitaocima koji su mi punili sanduče svojim komentarima. Zaista sam se poneo neodgovorno prema vama svima i ovom mom projektu (baš dobro zvuči ova reč, zar ne?). Izgovor nemam, rezlog vidite u naslovu!

Stvarno ne volim kad me uhvati to glupo stanje, a drži me poprilično ovaj put. Sve mi postane teško, ništa mi ne drži pažnju dovoljno da istrajem u tome, sve odlažem za sutra... Mislim da nisam jedini takav, al sopstvena neodgovornost mi naročito smeta.

Moram da priznam da sam u početku imao inspiraciju i želju da stalno nešto ovde piskaram. Al, uplaših se da to ne bude previše za vas. Ko zna šta sam sve u tom naletu zanosa mogao da vam kažem. Bolje ovako da vam doziram po malo. He he he...

Svi ovi komentari koje dobih bili su mi dobar podsticaj da nastavim da trabunjam gluposti ovde. Hvala vam na tome. Evo, radi "vernih" obećavam da ću se potruditi da što češće postavljam novi tekst. Ovih dana svakako...

Valjda kvantitet neće pojesti kvalitet!

Donde andan estos?

Došavši u Loznicu mislio sam da će se moje učešće na kuočsurfingu svesti na praćenje dešavanja preko mejling lista i iz daleka. Do tada sam bio aktivan član koji je i putovao, ali mnogo više uživao u pomaganju i ugošćavanju posetilaca Beograda. Krajem juna, kad sam počeo polako da se hladim i prestao svakodnevno da proveravam poštansko sanduče i svoj profil na ovom sajtu sitže mi molba za pomoć i smeštaj od jednog mladog španskog para...

David i María

Moram priznati da je početno iznenadjenje ubrzo zamenilo nekakav glup osećaj zbog koga sam se premišljao da li da ih primim. Zapravo plašio sam se kako će reagovati moji roditelji, kako će oni reagovati na ono što im mogu ponuditi ja, ali i Loznica... Gotovo siguran da će kasnije oni sami odustati, odgovorih da sam raspoložen da ih ugostim. Baš sam bio licemer u tom trenutku.
Dvadesetak dana kasnije stize i drugi mejl u kome gosti potvrdiše svoj dolazak. Tek tada rekoh i roditeljima za to, rešen da izguram ovo, pa kako god da bude.

Ne znam zašto sam od početka imao takvu rezervu prema svemu jer to mi se nije dešavalo u Beogradu, a tamo sam ugostio bar dvadeset ljudi. Razlog je svakako i što je ovo bio prvi put u Loznici, a i gosti su svakako bili najneobičniji od svih neobičnih gostiju koje sam imao...
I kako to obično biva, trema je bila bespotrebna, a utisak više nego dobar.

David i María su mladi par iz Španije koji su vođeni velikom idejom krenuli ka Australiji. I ne bi bilo to ništa posebno da nije toliko neobično i neverovatno. Krenuli su na put koji će trajati tri pune godine, a putuju gotovo isključivo stopirajući i hodajući.
Cilj putovanja narvno nije sam odlazak u Austrliju, jer ima i lakših i bržih načina da se tamo stigne. Oni zele da upoznaju zemlje kroz koje ih pun vodi, njihove kulture i ljude. Zato često znaju i da skrenu sa svog puta, da se zadrže i duže od planiranog.

Dva dana koliko su David i María bili kod mene bili su toliko inspirativni i poučni da sam i izradu ovog bloga ubrzao. Ovo im svakako nije prvo putovanje, a priče koje su mi ispričali sigurno ne bih pronašao ni u jednom turističkom vodiču, a svakako da njihova iskustva vrede mnogo više od priča koje se sreću po takvim knjigama.

Znate li nekoga ko je bio na Papua Novoj Gvineji, spavao u "kući" u domorodačkom selu, upoznao ljude koji su do skoro bili kanibali i jeli svoje neprijatelje? Ja znam!
Čuo sam mnogo interesantnih priča i o Indiji, argentinskoj Pampi, Nepalu, Africi, naravno Španiji, tropskim bolestima i zaštiti od njih, bekpekingu, stopiranju...

María i ja u kafeu u Loznici

Krenuli su iz svog rodnog Santiljan Del Mara, sa severa Španije. Njihovo mesto je svakako mnogo poznatije po pećini Altamira koja se nalazi u neposrednoj blizini. Nastavili su preko juga Francuske, Italije, Austrije, Češke i Slovačke, zatim su obišli Poljsku i Mađarski, zadržali se u Rumuniji gotovo mesec dana, a onda preko Bugarske došli i do Srbije gde su posetili Niš, Beograd i Loznicu. Bili su zaista oduševljeni gostoprimstvom sa kojim su dočekani i prijatno iznenađeni onim što su videli. Loznicu će sigurno pamtiti po obilnoj hrani koju im je mama svakog dana spremala.
Rastali smo se na zaobilaznom putu oko Loznice gde sam ih ostavio da hvataju prevoz ka Sarajevu.

Avantura se nastavlja

Energija ovo dvoje mladih ljudi je zaista neiscrpna. Na putu su već četiri meseca, spavali su kod prijatelja, uglavnom koučsurfera, ali i na plažama, i kraj puta, putovali po kiši i vrelom suncu... a osmeh sa njihovog lica nikada ne silazi. Oni su pravi primer upornosti, snage i radosti koju ispunjenje svake želje donosi. Njihova ideja i energija i meni su pokazali još jednom koliko je bitno slediti svoje srce i svakako će ostati u mom sećanju kao velika inspiracija za moje male i još nedosanjane snove.

Buen viaje, CompaÑeros!

*ukoliko znate španski, njihovu pustolovinu možete pratiti na Donde andan estos?

Otkud ovaj blog?

Još kada sam odlučio da dođem u Loznicu zbog vojske ideja o pisanju bloga mi je pala na pamet. Doduše, tada sam imao nešto drugo na umu, drugačiji koncept i temu. No, nekako sam na to zaboravio. Euforija pred preseljenje iz Beograda, a potom i ona koja me je zahvatila po dolasku u Loznicu učinile su da prođu cela 2 meseca pre nego sto sam se ponovo toga setio. Ali, ništa nije slučajno...

Imam mnogo slobodnog vremena ovde, pa sam počeo da svakodnevno koristim Internet po nekoliko sati. I ma kako na početku izgledalo da je to nemoguće, surfovanje netom može da dosadi. Tako sam počeo sem zabavnih da se zanimam i za neke druge sadržaje na Netu, najpre vesti, a potom sam počeo da pratim i neke zanimljive blogove. Na stranici B92 sam našao neke od najzanimljivijih. I tako, čitajući druge odlučih se da i ja napravim svoj dnevnik i da ga otvorim svetu.

Da, ima još jedan razlog zašto sam se konačno odlučio da počnem da pišev ovaj blog. Za ova dva meseca sam se dosta udaljio od prijatelja sa kojima sam se do tada viđao gotovo svakodnevno. Moram da priznam da je moja lenjost tome dosta kriva. Šta da radim kad ne volim da pričam na telefon, lenj sam i mejlove da pišem, čak i SMS, a Beograd kao da sam zaboravio pa ni jednom ne dođoh za ova dva meseca. Izvinjavam se svima, znajte da mislim na vas i da vas nisam zaboravio! A vi mene?

Nadam da ću ovako bar malo uspeti da vas sve držim apdejtovane o dešavanjima u mom životu, Loznici, mojim razmišljanjima, stavovima, lokalnim ali i onim globalnim temama... Nadam se da sve to neće ostati samo moja zabeleška ne ovim stranicama. Zeleo bih da čujem i vaša mišljenja, odgovore, poruke...
Lepo je kad te neko sasluša, ali i razgovor, savet il poruka su uvek dobrodošli. Zato i očekujem da ću, bar ponekad videti i neki zanimljiv komentar, koji bi me naterao da se zamislim, da naškrabam nešto ovde il bi me jednostavno nasmejao.

Ovo poslednje bi bilo i najvrednije!