Još kada sam odlučio da dođem u Loznicu zbog vojske ideja o pisanju bloga mi je pala na pamet. Doduše, tada sam imao nešto drugo na umu, drugačiji koncept i temu. No, nekako sam na to zaboravio. Euforija pred preseljenje iz Beograda, a potom i ona koja me je zahvatila po dolasku u Loznicu učinile su da prođu cela 2 meseca pre nego sto sam se ponovo toga setio. Ali, ništa nije slučajno...
Imam mnogo slobodnog vremena ovde, pa sam počeo da svakodnevno koristim Internet po nekoliko sati. I ma kako na početku izgledalo da je to nemoguće, surfovanje netom može da dosadi. Tako sam počeo sem zabavnih da se zanimam i za neke druge sadržaje na Netu, najpre vesti, a potom sam počeo da pratim i neke zanimljive blogove. Na stranici B92 sam našao neke od najzanimljivijih. I tako, čitajući druge odlučih se da i ja napravim svoj dnevnik i da ga otvorim svetu.
Da, ima još jedan razlog zašto sam se konačno odlučio da počnem da pišev ovaj blog. Za ova dva meseca sam se dosta udaljio od prijatelja sa kojima sam se do tada viđao gotovo svakodnevno. Moram da priznam da je moja lenjost tome dosta kriva. Šta da radim kad ne volim da pričam na telefon, lenj sam i mejlove da pišem, čak i SMS, a Beograd kao da sam zaboravio pa ni jednom ne dođoh za ova dva meseca. Izvinjavam se svima, znajte da mislim na vas i da vas nisam zaboravio! A vi mene?
Nadam da ću ovako bar malo uspeti da vas sve držim apdejtovane o dešavanjima u mom životu, Loznici, mojim razmišljanjima, stavovima, lokalnim ali i onim globalnim temama... Nadam se da sve to neće ostati samo moja zabeleška ne ovim stranicama. Zeleo bih da čujem i vaša mišljenja, odgovore, poruke...
Lepo je kad te neko sasluša, ali i razgovor, savet il poruka su uvek dobrodošli. Zato i očekujem da ću, bar ponekad videti i neki zanimljiv komentar, koji bi me naterao da se zamislim, da naškrabam nešto ovde il bi me jednostavno nasmejao.
Ovo poslednje bi bilo i najvrednije!
Imam mnogo slobodnog vremena ovde, pa sam počeo da svakodnevno koristim Internet po nekoliko sati. I ma kako na početku izgledalo da je to nemoguće, surfovanje netom može da dosadi. Tako sam počeo sem zabavnih da se zanimam i za neke druge sadržaje na Netu, najpre vesti, a potom sam počeo da pratim i neke zanimljive blogove. Na stranici B92 sam našao neke od najzanimljivijih. I tako, čitajući druge odlučih se da i ja napravim svoj dnevnik i da ga otvorim svetu.
Da, ima još jedan razlog zašto sam se konačno odlučio da počnem da pišev ovaj blog. Za ova dva meseca sam se dosta udaljio od prijatelja sa kojima sam se do tada viđao gotovo svakodnevno. Moram da priznam da je moja lenjost tome dosta kriva. Šta da radim kad ne volim da pričam na telefon, lenj sam i mejlove da pišem, čak i SMS, a Beograd kao da sam zaboravio pa ni jednom ne dođoh za ova dva meseca. Izvinjavam se svima, znajte da mislim na vas i da vas nisam zaboravio! A vi mene?
Nadam da ću ovako bar malo uspeti da vas sve držim apdejtovane o dešavanjima u mom životu, Loznici, mojim razmišljanjima, stavovima, lokalnim ali i onim globalnim temama... Nadam se da sve to neće ostati samo moja zabeleška ne ovim stranicama. Zeleo bih da čujem i vaša mišljenja, odgovore, poruke...
Lepo je kad te neko sasluša, ali i razgovor, savet il poruka su uvek dobrodošli. Zato i očekujem da ću, bar ponekad videti i neki zanimljiv komentar, koji bi me naterao da se zamislim, da naškrabam nešto ovde il bi me jednostavno nasmejao.
Ovo poslednje bi bilo i najvrednije!
7 коментара:
Hej, kasnis sa tekstovima, pusti malo masti na volju. Tvoja verna publika je zeljna novih avantura.... Koliko se secam ovo j trebao da bude dnevnik, a dnevnik se pise svaki dan :)))
potpuno se snazem sa nasom sneskom. evo proslo je vec skoro nedelju dana kako se nisi oglasio. vernim posetiocima tvog bloga nedostaju tvoje misli, promisljanja, zabeleske...
Hahaha! Ko bi se nadao da ću tako brzo steći vernu i nestrpljivu publiku. Uskoro biće nešto novo!
Ovo je vec neodgovornost prema FANOVIMA! Ne mogu da verujem, svaki dan otvaram ovaj blog po nekoliko puta, u nadi da cu procitati nesto novo i svaki put se razocaram. Zamolila bih autora da se vise angazuje, inace prelazim na drugog blogera.
domacin je prava lencuga. UUU. Hocemo nesto novo.
ponekad se pitam da li autor uopste cita poruke posetilaca????? a vi???? gospodja ah
ovo je stvarno apsurd. Covek navuce toliku masu i onda ih iskulira. Ma bezobrazluk.....
Постави коментар