Beograde, Beograde...

Poslednjih sedam godina proveo sam u Beogradu, a onda se vratio u Loznicu zbog vojske. Bilo je to pomalo neocekivano, ali ipak mislim ispravno u tom trenutku. Odlazeci mislio sam da nece proci mnogo i da cu vrlo brzo ponovo doci. Nedelja za nedeljom, proslo ih je deset celih. To je najduzi period koji sam proveo van Beograda.

I kao sto iznenada odoh, tako se iznenada i pojavih u BGu ovog vikenda.

Razlog zasto sam bas sada dosao bio je Nils, drug Nemac, koji studira srpski i koji je dosao na odmor kod nas. Upoznao sam ga prosle godine kada je dolazio u BG i ostali smo u kontaktu, tako da nisam mogao da propustim priliku da se sretnemo ponovo. Razlog i izgovor da se pojavim u prestonici...

Da krenem redom!

I kao sto moj put bi neplaniran, tako se i nastavi. Neplanirano se ne videh sa Snezanom, ovde poznatijom kao Sneska, jer je gospodicna otisla na more bas to popodne. Cicija, nije mi ni poruku poslala da mi kaze da je menjala plan, a kolika je skrtica videcete jer cemo na njen komentar cekati sve dok se ne vrati na posao jer tamo ima besplatan net. Da se kladimo, a?!

Lepa neplanirana stvar koja mi se desi odmah po dolasku je poseta nasoj najboljoj, najvecoj, najbrzoj i najprofesionalnijoj novinskoj agenciji - TANJUG. Sve ove hvale jer u njoj radi Sonja, alijas Gospodja Ah. To se pokazalo kao srecna okolnost, jer sam na izvoristu cuo sve najvaznije novosti, naravno od dezurne novinarke. Kratko se zadrzah, a onda odjurih do moje domacice za ovaj vikend, drage Dzej Lo, ranije poznate kao Jelena, koja me je nestrpljivo cekala. Bila je toliko nestrpljiva da je bez mene pojela ceo rucak koji je spremila.

A sa njom uvek neki blam!

Nazovem ti je ja iz gradskog busa da pitam za adresu, ugledam je kroz prozor busa i pocnem da masem, a onda se citav autobus okrene i pocne da gleda u njenu terasu. Tako svi saznasmo gde ona stanuje. Ne bi niko to ni zapamtilo da ona nije stajala na terasi u nekom mini sortsu, za koji sam ja i dalje ubedjen da su gace sto ona porice. Ma, ako ne verujete provozajte se 31, sacnite je, pa mi kazite ko je u pravu.

Posle dogovora za izlazak, ja odoh da se vidim sa Svabom i njegovim kolegom Stanislavom, Rusom koji zivi u Nemackoj i uci srpski. Polse 2-3 sata stize i Dzej Lo, taman toliko joj je trrebalo da se spremi za grad. Gde bismo, kud bismo, pored BeerFesta mi se zaputismo na reku kako bismo udovoljili zelji gostiju da vide i splavove.

Izbor pade na Otard na koji smo mogli uci bez rezervacije. E, ljudi moji! To je uvek bio splav nize kategorije u odnosu na susedne, ali ono sto smo videli i culi tamo je zapravo mnogo gore od toga. Nasi gosti, srecom ne znajuci za bolje bili su zadovoljni. Nejlepsi deo te veceri bilo je zapravo zezanje i prica na terasi splava, kraj samog Dunava te tople avgustovske noci.

Sutradan smo Jelena i ja komentarisali i ustanovili da se nista nije mnogo promenilo. Samo smo mi ostarili i valjda sazreli, tako da sada znamo sta nam prija i sta znaci dobar provod.

Zaustavicu se ovde, a elaborat o ruiniranom drustva, izopacenim vrednosti i posrnulim ljudima sacuvati za neku drugu pricu. Ovu zelim da sacuvam cistu i pozitivnu kako sam se i ja osecao.

Krajem meseca eto mene ponovo u Beogradu.